Pogled na... - Srbija

Po cenama sustižemo Evropsku uniju

Bilo nekada. Ta naša „prednost” uveliko se topi. Sada se sve češće mogu čuti komentari stranaca i emigranata iz Srbije da su cene nekih proizvoda u Srbiji više nego u razvijenim zapadnim zemljama. Stoga je važno pitanje kolike su cene kod nas u odnosu na cene u evropskim zemljama.

Cene u Srbiji su u proseku i dalje niže nego u razvijenom delu Evrope, ali ih polako sustižu. Ovaj zaključak je izveo Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na osnovu uporedivih podataka Evrostata o cenama 276 osnovnih proizvoda u evropskim zemljama, koji uključuju i Srbiju. Proizvodi čije cene se porede obuhvataju sve važne segmente potrošnje kao što su hrana i piće, odeća i obuća, komunalne usluge i električna energija, kućni aparati i nameštaj, zdravstvene i obrazovne usluge, rekreacija i kultura, usluge prevoza, telekomunikacione usluge, ugostiteljske usluge, lične usluge. Da bi se napravilo adekvatno poređenje cena u različitim zemljama iz svake grupe proizvoda izabrani su najvažniji proizvodi, a potom je procenjena važnost svakog proizvoda u ukupnoj potrošnji.

„U 2023. godini cene u Srbiji su u proseku su bile na nivou od 57 odsto cena u razvijenim evropskim državama i na 78 odsto cena u zemljama srednje Evrope”, kaže Arsić.

U narednim godinama očekuje se dodatno približavanje cena u Srbiji onima u evropskim zemljama. Kada ćemo ih dostići, zavisi od kretanja troškova rada, otvorenosti privrede i politike kursa.

„Trenutno je inflacija u Srbiji veća nego u Evropi, što u kombinaciji s fiksnim kursom dinara prema evru naše cene iskazane u evrima približava evropskim cenama”, kaže on Arsić.

Iako su i dalje cene kod nas, u proseku, niže nego u EU, nisu svi naši proizvodi jeftiniji nego njihovi. Kod njih su i dalje znatno više cene električne energije, komunalnih usluga, a te stavke imaju veliko učešće u ukupnoj potrošnji domaćinstava i zbog toga su značajne. Na Zapadu skuplje su usluge frizera, zubara, advokata, majstora... Usluge su kod njih skuplje jer je u uslugama glavni trošak rad, a zarade su tamo znatno više nego u Srbiji. Kod nas su jeftinije lične usluge jer su zarade niže, pa zato ljudi dolaze iz inostranstva da bi pravili i popravljali zube ili da bi koristili usluge estetske hirurgije.

S druge strane, neki proizvodi bele tehnike, odeća i obuća kod njih su jeftiniji nego kod nas, što se može objasniti slabijom konkurencijom u Srbiji. Takođe i neki prehrambeni proizvodi su u EU jeftiniji, na šta osim slabije konkurencije utiče i manja produktivnost u poljoprivrednoj proizvodnji, ali i manje subvencije u Srbiji.

Iako su odnos cena u Srbije i drugim zemljama važan, za poređenje standarda građana u Srbiji sa standardom u drugim zemljama važnije je poređenje potrošnje po stanovniku. Prosečna realna vrednost potrošnje po stanovniku kod nas u prošloj godini, prema podacima Evrostata, iznosila je 54 odsto od proseka EU, što sugeriše da je standard građana skoro upola niži nego u EU. Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Srbiji, meren evrima koji imaju jednaku kupovnu snagu u svim zemljama, u prošloj godini je iznosio 46 odsto od proseka EU. Manji zaostatak potrošnje u odnosu na BDP po stanovniku posledica je visoke vrednosti doznaka koje svake godine dolaze u Srbiju i koje se pretežno koriste za potrošnju, ali i relativno niske stope štednje građana Srbije u odnosu štednju građana drugih zemalja.